Blaise Pascal (fon. Blez Paskal) (19. juni 1623, Clermont-Ferrand - 19. august 1662, Pariz) bio je poznati francuski matematičar, fizičar i pronalazač. Najraniji rad mu je bio iz oblasti prirodnih i primenjenih nauka, gde je značajno doprineo proučavanju fluida i razjašnjavao koncepte pritiska i vakuuma,

Programski jezik Pascal danas nosi njegovo ime, kao i jedinica za pritisak paskal.

Sir William Thomson,

1. Baron Kelvin of Largs (Belfast, 26. juni 1824 - Netherhall kraj Largsa, 17. decembar 1907) bio je engleski fizičar.
Postavio je teoriju električnih oscilacija, usavršio prenošenje signala kroz podmorske kablove i marinski kompas, konstruirao aparat za merenje i predviđanje plime i oseke. Izvršio je procenu starosti Zemlje na osnovu razmatranja termičke provodljivosti.

Kelvin (simbol K) je SI jedinica za temperaturu koja je po njemu dobila ime, a definiše se kao 1/273,16 deo termodinamičke temperature trojne tačke vode.

Anders Celsius (Anders Celzijus; (27. novembar, 1701 – 25. april, 1744) je bio švedski astronom. Poznat je po svojoj temperaturnoj skali, koju je prvi put prezentirao 1742. Švedskoj kraljevskoj akademiji nauka.

Stepen Celzija ili stepen Celzijusa (°C) jedinica je za temperaturu nazvana po ovo švedskom naučniku, koji je prvi predložio sličan sistem 1742. Celzijusova temperaturna skala dizajnirana je tako da tačka smrzavanja vode bude 0 stepeni, a tačka ključanja 100 stepeni pri standardnom atmosferskom pritisku (1 bar ili 1 atm).

John Napier od Merchistouna (1550 – 4. april 1617. godine), poznat i kao Neper je bio škotski matematičar, fizičar i astronom. Alternativna jedinica za decibel, koja se koristi u elektrotehnici, neper, dobila je naziv po njemu.

Alexander Graham Bell (3. marta, 1847. godine - 2. augusta, 1922. godine) bio je  naučnik, izumitelj, i osnivač Bell telefonske kompanije. Decibel je logaritamska jedinica za sve fizičke veličine kada se izračunavaju kao nivoi.

Neper i (deci)bel dve su bezdimenzionalne jedinice koje se koriste za određivanje relativnih amplituda u logaritamskim skalama. One nisu SI jedinice, ali je dozvoljena njihova upotreba zajedno sa SI jedinicama.

Georg Simon Ohm (Erlangen, 16. mart 1787 - München, 7. jul 1854) bio je nemački fizičar. Istaknuo se radovima iz područja elektriciteta i magnetizma. Formulisao je zakon prema kojem je jačina struje koja prolazi provodnikom proporcionalna naponu (Ohmov zakon). Proučavao je nastajanje toplote u provodniku kojim protiče struja, a bavio se različitim problemima s područja akustike. Merna jedinica om (Ω), kojom se iskazuje vrednost električnog otpora, nazvana je po njemu. Istraživao je i u području akustike, optike, metala i matematike.

Om je SI izvedena jedinica električnog otpora (izvedena od ampera i vata). Simbol je grčko veliko slovo omega (Ω). Po definiciji iz Omovog zakona, sprava ima otpor od jednog oma ako napon od jednog volta izaziva struju od jednog ampera da teče (R = V/I). Isto tako, sprava koja troši jedan vat snage sa jednim amperom struje koja teče kroz tu spravu ima otpor od jednog oma (R = P/I2).

Jospeh Henry (Albany, New York, 17. decembra 1797. – 13. maja 1878.), bio je škotsko-američki naučnik. Dok je izrađivao elektromagnete, otkrio je elektromagnetski fenomen samoindukcije. Njegov rad na elektromagnetnom releju bio je baza za izradu telegrafa, kojeg su izumili Samuel Morse i Charles Wheatston. On je 1831. godine opisao kako se mogu dobiti jaki elektromagneti. Izolaciju žica vršio je njihovim obmotavanjem svilenim nitima. Henrijev elektromagnet se nalazi u muzeju univerziteta u Prinstonu. SI jedinica za induktivnost, henri (H), nazvana je u njegovu čast.

Henri (simbol H) jest izvedena jedinica SI sistema za indukciju. Ako je stopa promene struje u kolu 1 amper po sekundi i rezultujuća elektromotorna sila iznosi jedan volt, onda je induktivnost tog kola jedan henri.

Verner fon Simens (nem. Werner von Siemens; Lente, 13. decembar 1816 — Berlin, 6. decembar 1892) uspostavio je prvu veliku evropsku telegrafsku liniju između Frankfurta i Berlina (1848/49), konstruisao prvu dinamo mašinu (1866) i proizveo prvu električnu lokomotivu (1879). Simensovo ime je usvojeno kao SI jedinica za specifičnu električnu provodljivost, simens.

Simens (eng. siemens; simbol: S) je SI izvedena jedinica za merenje električne provodljivosti, budući da je recipročni om (Ω). Mo (eng. mho) je sada ekscentrično ime za ovu jedinicu električne provodljivosti. Izvedena je od pisanja reči om unazad. Njegov simbol je obrnuto napisano slovo Ω. Jedinica simens se koristi univerzalno u nauci i primarno u primenama u elektrici, dok se mo koristi prevashodno u primenama u elektronici.

Antoan Anri Bekerel (franc. Antoine Henri Becquerel; Pariz, 15. decembar 1852 — Le Kroazik, 25. avgust 1908) bio je francuski fizičar, nobelovac i jedan od otkrivača radioaktivnosti. Radioaktivnost je slučajno otkrio proučavajući uranijumovu so 1896. Nobelovu nagradu koju je dobio 1903. podelio je sa Pjerom i Marijom Kiri zbog: "izvanrednih usluga koje je napravio sa otkrićem radioaktivnosti". Merna jedinica za radioaktivnost, bekerel (Bq) nazvana je po njemu.

Bekerel (engl. becquerel; simbol: Bq) je SI izvedena jedinica, koja se definiše kao aktivnost količine radioaktivnog materijala gde se jedno jezgro raspada u sekundi. Starija jedinica radioaktivnosti je bila kiri (Ci).

Hajnrih Rudolf Herc (nem. Heinrich Rudolf Hertz; Hamburg, 22. februar 1857 — Bon, 1. januar 1894) bio je nemački fizičar. 1888. godine eksperimentalno dokazao postojanje elektromagnetskih talasa, utvrdio da je njihova brzina jednaka brzini svetlosti (Maksvelova teorija) i utvrdio svojstva refrakcije, refleksije, interferencije i polarizacije. Hercov oscilator poslužio je kao osnov za radio-tehniku. Izučavao je dejstvo katodnih i UV zraka, na određen način otkrio i fotoelektrični efekt, itd. Dao i značajne radove na teoriji elastičnosti. Mehaniku zasnovao na originalnoj osnovi. Jedinica oscilacije (frekvencija) dobila je u njegovu čast naziv herc (Hz).

Herc (nem. Hertz; simbol: Hz) je izvedena SI jedinica za frekvenciju. Da određeni događaj ima frekvenciju od 10 herca, znači da se isti ponavlja po 10 puta u sekundi, u ravnomernim vremenskim razmacima. Iz ovoga možemo zaključiti da je herc izveden iz sekunde i iznosi tačno 1/s.

Isaac Newton (4. januar 1643 – 31. mart 1727) bio je engleski fizičar, matematičar i astronom. Mnogi ga smatraju jednim od najuticajnijih i najvažnijih naučnika svih vremena i ključnom figurom u naučnoj revoluciji.

Jedinica za silu po SI sistemu (system international) je Njutn (Newton). Možemo reći da je sila od jednog Njutna, sila koja telu mase od 1 kilograma daje konstantno ubrzanje od 1 metra po sekundi za sekundu.

Charles-Augustin de Coulomb (Angoulême, 14. juni 1736. – Pariz, 23. augusta 1806.) je bio francuski fizičar. Otkrio inverznu vezu između sile naelektrisanja i definiše se kao količina naelektrisanja koju prenese struja od jednog ampera za jednu sekundu. SI jedinica za električno naelektrisanje kulon (C), i Kulonov zakon nazvani su u njegovu čast.

Jedan kulon je količina naelektrisanja koju prenese struja od jednog ampera za jednu sekundu. Kulonov zakon glasi da dva naelektrisana tijela (čestice) se međusobno privlače ili odbijaju silom koja je srazmjerna proizvodu njihovog naelektrisanja, a obrnuto srazmjerna kvadratu rastojanja između ta dva tijela.

Džejms Vat (engl. James Watt; Grinok, 19. januar 1736 — Hetfild, 25. avgust 1819), škotski pronalazač i inženjer čija poboljšanja Njukomenove parne mašine predstavljaju fundamentalne promene koje su dovele do prve industrijske revolucije kako u njegovom rodnom Ujedinjenom Kraljevstvu tako i u celom svetu.

Vat (engl. watt; simbol: W) je SI izvedena jedinica za snagu. Jednak je jednom džulu u sekundi (1 J/s), ili u električnim jedinicama, jednom volt amperu (1 V·A).

Vat je brzina, u džulima po sekundi, kojom se energija pretvara, koristi ili širi.

Alessandro Giuseppe Antonio Anastasio Volta (18. februar 1745. - 5. mart 1827) bio je italijanski fizičar. Volta je vršio mnogo eksperimenata, pa je tako 1775. godine izradio Elektrophor, napravu koja proizvodi statički elektricitet, a 1776. i 1777. posvećuje se hemiji plinova i otkriva metan. Negde oko 1800. godine napravio je tzv. Voltin elektrostatički stub, preteču moderne baterije. Napoleon proglasio ga je grofom 1810. godine. Godine 1897. po njemu je nazvana jedinica za napon (volt).

Volt (eng. volt; simbol: V) je SI izvedena jedinica za električni potencijal i napon (izvedena iz ampera i vata). Volt se definiše kao potencijalna razlika na provodniku kada električna struja od jednog ampera utroši jedan vat snage.

Michael Faraday (Newington Butts, 22. septembar 1791. – Hampton Court 25. avgust 1867.) bio je engleski naučnik (fizičar i hemičar) koji je zaslužan za mnoga otkrića na području elektromagnetizma i elektrohemije. Izumeo je i prve oblike mašine koji je kasnije postao Bunsenov grejač, neizostavni deo u laboratorijama kao izvor toplote.  Fizička jedinica za kapacitet, farad (F) nazvana je u njegovu čast.

Farad (simbol: F) je izvedena jedinica SI za kapacitet. Kako je farad vrlo velika jedinica, kapaciteti kondenzatora su obično u području mikrofarada (μF), nanofarada (nF), ili pikofarada (pF). Farad se ne sme mešati sa jedinicom faradej.

Vilhelm Eduard Veber (nem. Wilhelm Eduard Weber; Vitenberg, 24. oktobar 1804 — Getingen, 24. jun 1891) je bio istaknuti nemački fizičar. Kao student od 25 godina Vilhelm, je zajedno sa svojim bratom Ernostom, profesorom anatomije, izdao knjigu Teorija talasa i tečnosti, knjigu koja im je osigurala puno veću reputaciju. Druga studija koju je radio je bila „Mehanizam hodanja među ljudskom vrstom“. Te važne studije izdane su između 1825. i 1838. Gaus i Veber su 1833. konstruisali prvi elektromagnetni telegraf. SI jedinica za magnetni fluks, veber (Wb) nazvana je u njegovu čast.

Veber (eng. weber; simbol: Wb) je SI izvedena jedinica za fluks magnetnog polja. Veber može da se definiše u vezi sa Faradejevim zakonom, koji povezuje promenljivi magnetni fluks kroz kolo sa električnim poljem oko kola. Promena u fluksu od jednog vebera po sekundi indukovaće eletromotornu silu od jednog volta. Veber je velika jedinica, jednaka 1 T m² = 108 maksvela.

Džejms Preskot Džul (engl. James Prescott Joule; Solford, 24. decembar 1818 — Sejl, 11. oktobar 1889) je bio engleski fizičar i pivar. Njegov naučni rad se bazirao na proučavanju toplote i njene veze sa elektricitetom i mehanikom. U članku koji je 1841. poslao Kraljevskom društvu[1] pokazao je da provodnik kroz koji prolazi električna struja proizvodi toplotu u količini koja je proporcionalna otporu provodnika i kvadrata struje koja prolazi kroz njega. Ovaj fenomen je poznat kao Džulov zakon. U njegovu čast današnja SI jedinica za rad i energiju nosi naziv džul (simbol J).

Džul (engl. joule; simbol: J; takođe njutn metar, vat sekund ili kulon volt) je SI jedinica za energiju i rad. Jedan džul je rad koji izvrši sila od jednog njutna na putu od jednog metra; tako se sreću i izrazi njutn metar ili njutn-metar, simboli N·m ili N m. Međutim, da bi se izbegla zabuna, njutn metar se najčešće koristi kao mera momenta sile, a ne energije. Jedan džul predstavlja i rad koji izvrši u jednoj sekundi mašina snage jednog vata.

Nikola Tesla (Smiljan, 10. jul 1856 — Njujork, 7. januar 1943) bio je jedan od najpoznatijih srpskih i svetskih pronalazača i naučnika u oblasti fizike, elektrotehnike i radiotehnike. Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka. Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima. Po njemu je nazvana jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja — tesla.

Tesla (simbol: T) jeste SI izvedena jedinica za jačinu magnetnog polja (gustinu magnetnog fluksa). Vrednost od jednog tesle je jednaka jednom veberu po kvadratnom metru.